Oznake

predložio Saša Svijić

Concordia

Fuga

Naziv „fuga“ (od latinskog fugere = bežati) upotrebljavao se još u sredinjem veku, ali je tada označavao kanon. Današnji smisao je dobio u XVII veku.

Fuga je najznačajniji i najizrađeniji polifoni oblik, čija je suština sistematsko imitaciono izlaganje jedne teme (ređe više njih) po određenom tonalnom planu. Ima tri glavna odseka: ekspoziciju, razvojni deo i završni deo. Pisana je najčešće za tri ili četiri glasa, a ređe za 2, 5 ili više od 5 glasova.

Umetnost fuge

Umetnost fuge je prava enciklopedija barokne polifonije i namenjena je izvođenju na instrumentima sa dirkama, ali je mogu izvoditi i kamerni sastavi. Die Kunst der Fuge ima 20 stavova u kojima Bah razrađuje osnovnu temu, varirajući nju i njenu inverziju.

Ovaj veliki, jedinstveni kurs baroknog višeglasja poštuje didaktička načela , pa ide od jednostavnijih principa fuge do sve složenijih, pri čemu obrađuje i različite tipove kanona. Uz jednovstavne fuge sa jednom temom susrećemo i dvostruku, trostruku pa, na kraju, i četvorostruku fugu, koju nije završio, koja se prekida upravo na mestu na kome Bah uvodi novu temu, napravljenu od slova njegovog imena (b-a-c-h). Ovu fugu završio je Ser Donald Tovej, engleski pijanista, kompozitor, dirigent, predavač i pisac.

Ne zaboravi da glasaš!

About these ads