Oznake

predložio Saša Svijić

  Wiener Philharmoniker
Leonard Bernstein, dirigent

Betovenove simfonije i orkestar

Središnje mesto među Betovenovim instrumentalnim delima pripada njegovim simfonijama. Ostavio ih je devet. Betoven je komponovanju simfonija pristupio kao već zreo umetnik.

Od svojih prethodnika Betoven je nasledio neujednačen zvuk orkestarskih instumenata. U orkestru je još bila prisutna određena tipizacija i šematizacija funkcija instrumenata. Melodiju su vodile prve violine, violončela i kontrabasi su donosili basovu deonicu, limeni duvači su bili nesamostalni i samo su popunjavali prazninu između ostalih instrumentalnih grupa.

Betoven se u svojim zrelim simfonijama suprotstavio svakoj šematizaciji. Dao je samostalnost violi, violončelo je oslobodio “potčinjenosti” od kontrabasa, uveo je trombone u orkestar, limenim duvačima daje veću samostalnost, timpanima isto tako.

Betovenove prve simfonije nastavljaju tradiciju i pod uticajem su Hajdna  i  Mocarta. Već u Trećoj somfoniji (Eroika) Betoven povećava obim: samo prvi stav ima oko 700 takova. U razvojnom delu prvi put se iznosi potpuno nova melodijska misao. Za početne taktove svima poznate Pete simfonije Betoven je navodno rekao da tako kuca sudbina na vrata. Šesta simfonija nazvana “Pastoralna” prethodi razvoju programske muzike. Da bi izrazio  svoje ideje u IX sinfoniji Betovenu nije bio dovoljan samo orkestarski sastav, pa se među izvođačima nalazi i hor, izvodeći Odu radosti.

Jedan komentar sa youtube-a:

„On je bio potpuno gluv kada je ovo komponovao. Mnogo ljudi ne može da odredi da li je to tužna ili vesela kompozicija. To je zbog toga što utiče na mnogo dublji deo svesti. Apsolutna lepota.“

Ne zaboravi da glasaš!