Oznake

predložio Saša Svijić

   Vladimir Horowitz, klavir

Mendelson je napisao veći broj klavirskih dela, ali jednome od njih pripada središnje mesto. Zapravo, radi se o osam svezaka njegovih Pesama bez reči. U toj opsežnoj seriji od 48 klavirskih minijatura Mendelsonov se lik u potpunosti ocrtava: lirska raspoloženja romantičara, njegova melodijska ivencija s posebnom sklonošću za upotrebom zadržica, čistota i preglednost oblika, kao i harmonskih elemenata, ali i povremeno skretanje u manirizam, ukalupljenost i salonsku sentimentalnost.
Varijacije su u njegovo vreme uglavnom bile površne i nastajale su iz težnje za spoljašnjim efektom. Pisane su na teme iz opera. Nasuprot njima, Mendelson je u opsežnim i veoma značajnim Ozbiljnim varijacijama hteo da dâ primer ozbiljnijeg variranja samostalne teme, uz iskorišćavanje njenog unutrašnjeg bogatstva.

Mendelson kao pijanista

Engleski muzičar Džon Edmund Koks pisao je o tome kako je Mendelson umeo da spoji lakoću i snagu.
„Dok je prefinjena nijansiranja svirao kao pero lakim prstima, u žustrijim delovima bilo je takve snage i elana da bismo gubili dah. Nijedan ton nije bio nejasno odsviran uprkos veoma teškim pasažima.“
Koks je sasvim jasno objasnio da je Mendelson posedovao sposobnost – bez koje ni jedan umetnik, ma koliko inače bio talentovan, ne može uspeti – da na publiku deluje svojom ličnom privlačnošću.
„Jedva bi dodirnuo klavijaturu, a publika bi osetila neko čudno strujanje koje se može uporediti sa blagim elektrošokom, i to bi je nekako opčinilo, a ta opčinjenost je nestajala s poslednjim odsviranim tonom. Za vreme sviranja kao da nisu disali, a onda na kraju, čuo bi se uzdah, i disanje je potom nastavilo svoju normalnu funkciju.“

Ne zaboravi da glasaš! „Oceni“ kompoziciju zvezdicama!

Advertisements