Oznake

predložio Saša Svijić

Dirigent: Kurt Sanderling
Orkestar: Staatskapelle Dresden

Francuska muzika XX veka počinje delima ovog originalnog čoveka. Mnogima je uzor postala, pre svega, njegova “ciklična” forma, tj. ponavljanje istih tema u gotovo svim stavovima. Pronašao je to već kao mladić od 19 godina, dok je pisao svoj prvi opus. Ali još mnogo smeliji bio je način na koji je usko povezao različite forme. U gudačkom kvartetu je sjedinio pesmu, fugu i sonata. U jednom klavirskom delu, između preludijuma i fuge umetnuo je koral. Taj koral prožima čitavo delo i ne pojavljuje se odmah u gotovom obliku, nego nastaje postepeno, raste, da bi se na kraju, izliven iz niza šesnaestinki, i kao ponovo rođen, u silnoj gradaciji pojavio kao kontrapunkt temi fuge.

Betovenov metod razvijanja melodije razradio je na najveličanstveniji mogući način. Teme violinske sonate takođe se samo postepeno rađaju; one u “Simfonijskim varijacijama” naprestano se razvijaju u stalnim i beskonačnim promenama. O svom koralu za orgulje u E-duru izjasnio se sam pred svojim učenicima: “Videćete, taj koral uopšte nije pravi koral, on nastaje tek u toku kompozicije.”

Isto se može reći i za njegove improvizacije za orgulje. “Retko kada je teme donosio doma u punom obliku. Hladno bi razvijao dugački preludijum neodređenih kontura, ali već s elementima teme. S vremena na vreme, provukao bi poneku nejasnu figuru s jednog manuala na drugi i delovi bi se na kraju uvek sjedinili, mada je izgledalo kao da se razilaze. Upravo se videlo kako izgradnja napreduje, napeto se iščekivala kulminacija u katredrali koja je odzvanjala. I najzad, kada je ta očekivana kulminacija dostizana, bilo je pravo blaženstvo doživeti ovo zračenje stvaralačkog duha.”

 – Kakva je to simfonija u d-molu – prigovarao je neki operski kompozitor – u kojoj prva tema u devetom taktu modulira u des, u desetom u ces, u dvadeset prvom u fis, u dvadeset petom u c, u trideset devetom u es i u četrdeset petom u f?

Ne zaboravi da glasaš!