Oznake

predložio Saša Svijić

Opet ja 🙂

  Michele Antonelli, flauta
Orchestra Internazionale d’Italia

Ernest Bloh (1880-1959)

Rođen je u Ženevi. Počeo je da svira violinu sa devet godina. Ubrzo posle toga je počeo i da komponuje. Studirao je na konzervatorijumu u Briselu. Putovao je po Evropi (Frankfurt, Pariz, ponovo Ženeva), dok se nije trajno naselio u Sjedinjenim Državama. Postavljen je za prvog direktora novoosnovanog Instituta za Muziku u Klivlendu, a zatim i za direktora Muzičkog Konzervatorijuma u San Francisku.

Stvaralac muzike dubokog izraza, Bloh je kombinovao tradicionalne sa novim muzičkim elementima u veoma dramatične partiture, često pod uticajem filozofskih, poetskih ili religioznih tema.

Njegova rana dela, uključujući operu Magbet pokazuju uticaje i nemačke škole Riharda Štrausa i impresionizma Kloda Debisija.

Zrela dela u koja spadaju i njegove najpoznatije kompozicije, često su pod uticajem jevrejske liturgijske i narodne muzike. Ovde spadaju Schelomo rapsodija za čelo i orkestar, Izraelska simfonija, Baal Shem za violinu i klavir, „Jevrejski život“ – svita za čelo i klavir, Sveta služba za bariton, hor i orkestar….

Dela napisana posle Drugog svetskog rata više stilski variraju, iako Bloh u svojoj osnovnoj ideji ostaje romantik. Tako Hebrejska svita nastavlja jevrejsku tematiku, drugi Concerto grosso predstavla izlet u neoklasicizam (iako je harmonija pretežno romantičarska, a forma preuzeta iz baroka), a kasni gudački kvarteti uključuju i elemente atonalnosti.

Ne zaboravi da glasaš!

Advertisements