Oznake

predložio Saša Svijić

Seiji Ozawa, dirigent
Berliner Philarmoniker

U radu Sergeja Prokofjeva mogu se uočiti tri stvaralačke faze.

Prva faza se obično naziva „Ruski period“, jer uključuje dela nastala pre njegove privremene emigracije. Dela iz ovog perioda karakterišu proizvoljni ritmovi, jake disonance, sarkastičan humor i jaka vitalnost. Iako je u jakom kontrastu sa muzikom kasnog romantizma, ova muzika nije sasvim nova, jer se i dalje zasniva na tonalitetu. I pored toga, neka dela iz ovoga perioda su izazvala skandal, recimo „Skitska svita“.

Prelazni period su obeležili Prvi violinski koncert, i Treći klavirski koncert, kada zvuk postaje smireniji. Ovaj „strani“ period počinje 1918, i još je moderniji. Prokofjev delimično napušta tonalitet. Zvukovi su skoncentrisani i izbijaju u divljim muzičkim epizodama. I pored toga, ova muzika nije moderna i eksperimentalna u tolikoj meri koliko je to muzika nekih njegovih savremenika.

Od početka tridesetih vidljiva je promena njegovog stila. Do odlučujuće promene je došlo njegovim povratkom u Sovjetski Savez otuda se ovaj period naziva „sovjetski period“. Njegovu muziku ovoga perioda odlikuje pojednostavljena harmonija i jasnije uobličavanje melodija. Pošto je bila čvršće ukorenjena u tradicije ruske narodne muzike, ona je postala razumljivija i popularnija. Tonalitet je čvršći, a poseban značaj se daje sofisticiranoj polifoniji. U kasnijim delima Prokofjev je i dalje uprošćavao svoj stil. Njegova poslednja dela karakterišu lirske tendencije, tiha ravnodušnost i gotovo romantičarsko raspoloženje.

Prokofjev važi za klasika među kompozitorima moderne muzike.

Ne zaboravi da glasaš!

Advertisements