Oznake

Muzičari ustaju. Odlaze…Kako se u toj situaciji snašao dirigent Daniel Barenboim videćete na snimku (kvalitet je takav kakav je – vredi).

A ovako je u knjizi Raspevane violine nastanak simfonije predstavio Rudolf Til :

Kneževi Esterhazi živeli su preko leta u svom letnjikovcu u kome se nalazilo i pozorište.

Hajdnovi muzičari nisu bili baš oduševljeni letovanjem u Esterhazu. Dodelili su im hladne i vlažne stanove, a svoje žene morali su da ostave kod kuće. Kada se jednom prilikom letovanje bilo oteglo do u jesen, zamolili su maestra da podnese njegovoj svetlosti poniznu molbu da se vrate kući. Bila je to riskantna stvar, ali Hajdn je obećao da će o tome da razmisli.

Na sledećem večernjem koncertu izvodila se nova simfonija. Zvučala je čežnjivo, a to je u Hajdnovoj muzici bila retkost. Iznenada, usred izvođenja, ustao je prvi oboista i drugi hornista, obojica su poneli svoje instrumente, ugasili sveće na svojim notnim stalcima i nečujno napustili dvoranu. Knaz se trgao i namrštio čelo, ali i fagotista je već uzeo put pod noge, a za njim i poslednja dva duvača. Hajdn se pravio kao da se ništa nije dogodilo i nastavio je koncert s gudačima, dok se i oni jedan za drugim nisu podigli i nestali. U polumračnoj prostoriji ostala su još samo dvojica violinista koja su koncert privela kraju. Kada je dirigent ostao sam, kneževo čuđenje pretvorilo se u blagu ganutost. Prišao je Hajdnu i rekao: „Shvatio sam vašu poruku. Muzičari žele kući. Neka bude! Sutra putujemo.“

Bila je to „Simfonija rastanka“ ili „Oproštajna“.

Ne zaboravi da glasaš!
Uživaj!
Saša

Advertisements