Oznake

U svoju simfoniju uneo je melodije čiji kolorit je do tada bio potpuno nepoznat koncertnoj publici. Nadahnuli su ga spirituali i naročito pesme Indijanaca.. Karakteristika tog novog zvuka je pentatoničko kruženje oko polazne tačke, snižena vođica i primitivni kvintni basovi. Dvoržak nije citirao gotove melodije, već je svoje vlastite teme oblikovao u tom stranom duhu. Majstorski je obrađivao narodno blago davši mu oblik visoke umetnosti.
Delo je nazvao „Iz Novog sveta“. Premijera u decembru 1893. postala je prekretnica u severnoameričkoj istoriji kulture. Hladni Jenkiji su bili toloko oduševljeni, da su se ponašali kao egzaltirani Italijani. Uvertira „San letnje noći“ koja je izvedena  na početku programa, prošla je gotovo nezapaženo. Svi su upravo grozničavo čekali simfoniju, udubivši se u objašnjenje koje je bilo naštampano u programu. Tamo je stajalo: „Gospodin Dvoržak je u melodijama Crnaca i Indijanaca otkrio pravu narodnu muziku Amerike, pronašao je kako je ta muzika puna karakterističnih osobina i u nju se potpuno uživeo, ali ne zato da bi je oponašao, već da svu njenu osobenost protumači stedstvima svoje zrele umetznosti“.
Dvoržaku je zaista pošlo za rukom da u scherzu sjedini indijanske igre sa duhom valcera. Largo je, pak, u svenu programska muzika Novog sveta i prikazuje pogreb indijanske junakinje Minehaha, na osnovu čuvenog „Song of Hiawatha“ od Longfellowa. Njujorškoj publici se činilo da u toj muzici čuje glasove šuma dalekog Zapada i da oseća miris beskrajne prerijekoju Dvoržak, uostalom, nije ni video.
Kada je utihnuo finale pun životne energije, jedan je kritičar oduševljeno uzviknuo: „Ako u toj simfoniji odista živi duh urođenika naše zemlje, budućnost muzike je muzika crvenog čoveka!“

Uživaj!
Saša

Advertisements