Oznake

Musorgski je inspiraciju za ovo delo pronašao u Gogoljevoj priči Ivanjska noć.

Pročitajte odlomak:

Gleda on, iza njega se još stotinu kosmatih ruku takođe pruža prema cvetu, a iza njegovih leđa nešto pretrčava s jednog mesta na drugo. On zažmuri, trgne stručak, i cvet mu ostade u ruci. Sve se utiša. Odjednom se stvori Basavrjuk sedeći na panju, sav modar kao mrtvac. Oči su mu nepomično uperene u nešto što vidi jedino on; usta su mu napola otvorena, a ništa ne govori. Unaokolo ni šušnja. Uh, strašno… Ali u taj mah začuje se zviždanje, od kojega se Petru srce sledi, i učini mu se da je trava zabrujala, a cveće je počelo razgovarati tankim glasićima, kao da su srebrni zvončići; drveće se počelo ljutito i gromko svađati…Odjednom Basavrjukovo lice oživi, oči mu sevnu. „Konačno se vratila, veštica!“ – promrsi on kroz zube. – „Pazi, Petre, sad će pred tebe istupiti lepotica: radi sve što ti naredi, inače si zauvek izgubljen!“ – Zatim kvrgavom toljagom razgrnu trnov grm, i pred njima se ukaže kolibica, što se kaže, na kokošjim nogama. Basavrjuk lupi šakom, i zid joj se zatrese. Cvileći, istrči pred njih crni pas, pretvori se u mačku i nasrne na njih. – „Ne goropadi se, ne goropadi se, stara đavolice!“ dovikne joj Basavrjuk i začini to takvom rečcom da bi svaki valjani čovek začepio uši. Sad se umesto mačke pojavi stara baba lica smežuranog kao pečena jabuka, sva pogurena kao luk; nos i podbradak  ličili su joj na krckaljku za orahe. – „Zgodna lepotica!“ – pomisli Petar, i srsi ga prođu duž kičme. Veštica mu istrgne cvet iz ruke, sagne se i nešto je dugo šapuitala nad njim i prskala ga nekom vodom. Iz usta joj vrcnu iskre, a na usta joj udari pena.

Uživaj!
Saša

Advertisements