Oznake

Ovo je arija iz opere Rusalka Antonjina Dvoržaka.

U početku arije, Dvoržak koristi razložene  akorde da pozove publiku u bajkovitu zemlju Rusalki. Stari dobroćudni Duh jezera, Jezibab uživa u pesmi nimfi drveća, kada mu tužno prilazi njegova ćerka, Rusalka,. Ona mu kaže da se zaljubila u zgodnig mladog princa i želi da postane ljudsko biće kako bi upoznala blaženstvo zajednice sa njim. Duboko rastužen, Duh jezera pristane na njen zahtev, i odlazi. Sasvim sama, Rusalka peva ovu divnu ariju, poveravajući mesecu svoje čežnje.

Rusalka je jedna od vodenih vila iz narodnih verovanja slovenskih naroda.
U mitologiji Istočnih Slovena natprirodna bića zamišljana u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noćima mladog Meseca igraju na proplancima, ovenčane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoložene prema ljudima. Često mame prolaznike, zadaju im različite zagonetke ili ih ubijaju glasnim smehom. To su, u stvari, duše umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica ili onih koje su umrle nasilnom smrću. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drveće. Opasno je da se te nedelje bilo ko kupa u reci ili jezeru, jer ga rusalke mogu odvući u dubinu. Razni običaji pokazuju da su rusalke tesno povezane sa vodom i rastinjem, ali i sa svetom mrtvih.
Pogrešno se veruje da su rusalke nastale od utopljenih djevojaka. Po predanju, večito su mlade i lepe, sa dugim raspletenim riđim kosama spuštenim niz leđa. Ako bi neko čuo pesmu rusalki, ili ako bi ih kako ugledao pri igri, odmah bi onemio. Rusalke takođe i primamljuju i dave ljude, kojima nisu baš naklonjene. Najjače sredstvo protiv rusalki je pelin, a koristan je i beli luk.

Uživaj!
Saša

Advertisements