Oznake

,

klavir svira Claudio Arrau

Šopenov rubato

Ono što je Šopenovim savremenicima bilo posebno upadljivo bila je njegova prividna ritmička samovolja.„On ne ume da održava takt“, rekao je Berlioz ogorčeno.Jednom prilikom je Majerber bio prisutan kada je neki  Šopenov učenik vežbao mazurku. Slušao ga je i primetio:“ Pa ovaj uopšte ne svira u tročetvrtinskom taktu!“ Šopen je odmahnuo glavom, naredio učeniku da ponovi i počeo olovkom da kuca po poklopcu klavira.„Dve četvrtine“, nasmeja se Majerber.Šopen se zajapurio i povikao: „To su tri četvrtine!“Odgurnuo je učenika i počeo da svira. Brojao je glasno i nogom udarao po taktu – ali, Majerber se i dalje smeškao: „Ipak su to dve četvrtine!“ Šopen se toliko razbesneo da je odjurio iz sobe i nije se više pojavio.chopin-mirror-xlg
Bes ga je obuzeo zato što je on u pogledu takta zaista bio veoma strog. Dok bi držao nastavu, metronom na klaviru se uopšte ne bi zaustavljao. Zato su u pogledu takta njegovi učenici morali da budu upravo prekaljeni, jer je njihov zadatak bio da na osnovni ritam kompozicije kasnije nadograde još jedan, slobodniji, u kome će, naime, desnom rukom da vode melodiju. Kada bi već toliko uznapredovali, tada im je objašnjavao: „Vaša leva ruka mora da ostane dirigent i da stalno održava takt! Samo desna peva!“
Ovu zanimljivu kombinaciju dvaju različitih ritmova nazvao je tempo rubato, tj. Ukradeni tempo i List ga je nekome slikovito opisao ovim rečima: „Pogledaj onaj jablan tamo! Vetar se poigrava s njegovim lišćem i budi u njemu nekakav sopstveni život, dok stablo stoji na miru. To ti je Šopenov tempo rubato – pojedinačni takt istovremeno odsečan, ali i pored toga elastičan i lepršav kao plamen koji je pod uticajem nečijeg ravnomernog disanja.“

Uživaj!
Saša