Oznake

, ,

Tijana, priroda i društvo

U ponedeljak je Holandiju posetio malo intenzivniji vetar, prevedeno u okvire moje percepcije-oluja.  Osim činjenice da sam jasno čula strujanje vazduha iz topline sobe i doživela par naglih otvaranja prozora (moguće je da nisam u stanju da ih pravilno zatvorim s obzirom na fizičku slabost kojom nisam ponosna), nisam bila svesna atmosfere u okviru cele države.
Moj spokoj narušilo je par zabrinutih poziva iz Srbije sa pitanjem da li sam živa/da li me je oduvao vetar.  U svrhu opšte informisanosti, proguglala sam vesti i shvatila da nije u pitanju jesenja šala (zastavljanje voznog režima, nekoliko žrtava, počupano drveće i hiljade bicikala rasutih po ulicama), i da ma koliko napredovalo u oblasti tehnologije i čega sve ne, čovečanstvo i dalje zavisi od prirode i njenih raspoloženja (koju uzgred rečeno baš i ne cenimo, pa je pitanje da li se možemo duriti na istu zbog par ,,vetrića’’ i uzdrmavanja).  Na sreću, situacija se smirila u roku od dvadeset i četiri časa, a na nama je ostalo da razmišljamo o tome koliko smo kao vrsta zaista moćni, značajni, veliki, sluge ili gospodari prirode, ukrotitelji ili ukroćeni, da li precenjujemo naše moći ili ne…

De_Liefde_Windmill,_Sakura,_Chiba,_Japan_-_20060417Iako nije zima, predlažem vam da poslušate Šopenovu etidu u a molu (opus 25, broj 11), koju nazivaju i Zimskom olujom ili Zimskim vetrom.

Do skorog slušanja,
Tijana