Postoji nešto neverovatno uzbudljivo kada su u pitanju otvaranja i počeci.  Usplahiranost koja nam ne dozvoljava ravnodušnost,  nada koja čini da skoro zaboravimo na sva prethodna ražočarenja i padove, želja da baš ova stvar bude ona prava i istinska, vera u ishod koji tako očigledno zaslužujemo… Kako vreme prolazi, entuzijazam često iščezava i topi se u zabačenom delu naših svesti zajedno sa drugim snovima, idejama i maštanjima koja ,,nisu prikladna’’ za odraslog čoveka današnjice.
Pa ipak, broj početaka je beskonačno veliki, spektar nepregledno širok, a naše želje čekaju da budu ostvarene.   Tako se u našim prostim, samo ljudskim umovima stvaraju bure i košmari koji nas dodatno usporavaju i  sleđuju, a stvaramo ih mi sami,  jer nam trebaju rezultati, vidljivi i opipljivi, čujni i slatki, oni koji greju hladne ruke, a što je najvažnije, želimo ih ODMAH.
Ono što previđamo i ne spoznajemo (ili prosto zaboravljamo) je da do željenog kraja vodi mnogo više od jednog početka, i umesto da menjamo otvaranja i početke (ukoliko je potrebno i svakog novog jutra), mi umanjujemo željene krajeve.  Zbog toga, uz slušanje ,,Otvaranja’’ Filipa Glasa, prvog stava ,,Glassworks’’-a, dobro se prisetite istinskih ciljeva i uživajte u novom početku!

Do skorog slušanja,
Tijana