Oznake

Iako nisam pistalica repeticjia (u bilo kom smislu), verujem da je Siksto Rodrigez jedan od umetnika kojih se treba prisećati, iznova slušati, i svakim preslušavanjem pronalaziti novu istinu.
Rodrigez je ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka otkriven u jednom od džez klubova u pregrađu Detroita.  Ubrzo je snimio dva albuma, koje je kritika okarakterisala kao osvežavajuće, genijalne, bolno iskrene… Predviđana mu je blistava karijera, a neki su smatrali da je veći od samog Bob Dilana.  Ipak, da li zbog njegovog porekla, boje kože, ili istinskom pripovedanju o životu radničke klase, prodato je svega par primeraka oba albuma.
Rodrigez je nakon toga nastipao u Južnoj Africi, ali ne zadugo.  Vratio se u Sjedinjene Države i radio na konstrukcijama, završio filozofiju, odgajao kćerke, politički se angažovao u korist radničke klase…  Niko u Americi (uključujući i njega samog) nije bio svestan da je Rodrigez za Južnoafrikance predstavljao simbol borbe protiv aparthejda,da je prodato oko šesnaest miliona kopija njegova dva albuma, ili da se verovalo da je nakon poslednjeg nastupa ovoj državi okončao sebi život.  Igrom sudbine i uz pomoć novinarske znatiželje, došlo je do preokreta.
Ove godine, sedamdesetjednogodišnji Rodrigez nastupa više puta nedeljno, u najprestižnijim salama širom sveta, dokumentarac o njemu višestruko je nagrađivan i doneo mu je davno zasluženu popularnost, stari albumi su ponovo izdati, a njegova muzika će zasigurno živeti još dugo.
Nadam se da ćete uživati u pesmi Cause.
Do skorog slušanja,
Tijana

Advertisements