Andreja Preger najstariji pijanista na svetu

Vek za klavirom

Sviram i sada svaki dan. Pre podne Baha, posle podne Betovena, a Šopena kad mi dođe volja – kaže profesor i pijanista Andreja Preger koji je 20. marta proslavio 102. rođendan.

Otac je smatrao da bi trebalo da učim nešto od čega ću moći da živim, pa sam odlučio da upišem i klavir i prava. Tako sam postao i doktor prava – Andreja Preger

Fakultet muzičke umetnosti je tim povodom objavio dvostruki kompakt Andreja Pregera. U život ovog stogodišnjaka muzika je ušetala još kada je imao pet godina.

– Majka je tada imala 28 godina i zamolila je očevu rođaku, učiteljicu klavira, da joj drži časove. Odgovorila je da je za nju kasno, a mene je pogledala i rekla: “Njega ćemo podučavati”. Stanovali smo tada u Pečuju – kaže Andreja Preger.

Porodica se ubrzo preselila u Zagreb i tamo će Andreja u devetoj godini imati prvi javni nastup.
– Želeo sam da nastavim školovanje na studijama klavira. Ocu nije bilo pravo, smatrao je da bi trebalo da učim nešto od čega ću moći da živim. Odlučio sam da upišem i klavir i prava. Na Konzervatorijumu u Lajpcigu proveo sam godinu, ali sam morao da se vratim iz porodičnih razloga, i onda sam se okrenuo pravu. Postao sam doktor prava, a onda je počeo rat – kaže Preger.

Umivanje do pojasa
U ustaljenom ritmu živi i danas. Dan počinje gimnastikom i umivanjem do pojasa hladnom vodom, posle toga sledi doručak i čas sviranja na klaviru. I ne pije nijedan lek.
– Svakodnevna je mala šetnja do Cvetnog trga, do “Krletke“ gde popijem kafu. Uvek se nađe i neko društvo. Nije nam radio lift, ali sam i za to vreme, polako uz gelender išao na treći sprat. Sada je srećom proradio – kaže Preger.

April 1941. dočekuje kao rezervni oficir Jugoslovenske kraljevske vojske. Mobilisan je, a zborno mesto bilo je Sinj kod Splita.

– U međuvremenu je proglašena NDH, a Split se našao u italijanskoj polovini i to je bila relativno olakšavajuća okolnost jer su se Italijani prema Jevrejima ipak držali drugačije od Nemaca. Moja porodica nalazila se u Zagrebu, gde su vladali ustaški propisi, po mnogo čemu i gori od nemačkih – dodaje čuveni pijanista.

Sestra, majka i tetka su uspele da pobegnu, ali otac i stric tragično su završili u Jasenovcu. Po kapitulaciji Italije pridružio se partizanima, postao član Kazališta narodnog oslobođenja. Nakon rata dolazi u Beograd, u muzičku redakciju Radio Beograda, a kasnije postaje profesor Muzičke akademije.

– Beograd me je primio s velikom otvorenošću, zavoleo sam ga i njegovim imenom nazvao ansambl koji sam osnovao 1964. sa Aleksandrom Pavlovićem i Viktorom Jakovčićem, sa kojim smo nastupali po Evropi, Kanadi i Americi – kaže Preger. Sa Horom “Braća Baruh“ nastupiće i u Karnegi holu, a svirao je sa oko sedamdeset violinista, čelista, flautista i kamernih sastava.

Udovac je već godinu dana. Iz dva braka ima dvoje dece, Jašu i Evu, i četvoro unučadi.
– Najviše mi sada nedostaje moja Gina. Zajedno smo proveli 53 godine lepog života, imali smo divan brak – kaže Andreja Preger.

ODAVDE